Prelazak u DOO iz preduzetnika
Ako već neko vreme planirate prelazak u DOO i razmišljate da li je to bolja opcija za Vaše poslovanje, u narednom tekstu ćemo objasniti osnovnu razliku između preduzetnika i preduzeća.
Preduzetnik (u praksi poznat još pod nazivima „preduzetnička radnja“, „agencija“ ili „paušalac“) je poslovno-sposobno fizičko lice koje obavlja neku delatnost kako bi ostvario prihod. Preduzetnik može da bude registrovan na određeno ili neodređeno vreme i da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene i sve poslove za koje ispunjava propisane uslove. Zakon ne propisuje minimalni osnovni kapital za osnivanje ovog oblika organizovanja. Nakon registracije, nadležna Poreska uprava donosi Rešenje o paušalnom oporezivanju u kome su navedeni iznosi poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a koji se plaćaju svakog meseca, i to do 15. u mesecu za prethodni mesec. I to je sve od fiskalnih nameta koje ima preuzetnik.
Preduzetnik može bez ograničenja da raspolaže celokupnom dobiti koju ostvari u svom poslovanju, ali za sve obaveze koje nastanu tokom poslovanja, on odgovara celokupnom svojim imovinom. Pa tako i sva eventualna dugovanja, uključujući i poreska, nakon brisanja preduzetnika iz registra, po sili zakona automatski prelaze na fizičko lice koje je bilo osnivač preduzetničke radnje (agencije ili paušala).
Preduzetnik (u praksi poznat još pod nazivima „preduzetnička radnja“, „agencija“ ili „paušalac“) je poslovno-sposobno fizičko lice koje obavlja neku delatnost kako bi ostvario prihod.
Najzastupljeniji pravni oblik poslovanja je društvo s ograničenom odgovornošću, koje može da ima jednog ili više članova. Zakonom je propisan minimalni osnovni kapital u iznosu od 100 dinara, a posebnim zakonom može da bude propisan i veći iznos za društva koja obavljaju određene delatnosti. Osnivači imaju obavezu da osnivački kapital uplate na račin preduzeća u roku od 5 godina od dana osnivanja. Ukoliko se osnivački kapital uplaćuje pre registracije, potrebno je da se Agenciji za privredne registre priloži Potvrda banke o uplaćenom osnovnom kapitalu na tzv.depozitnom računu koji se gasi nakon osnivanja preduzeća, a ta sredstva se prebacuju na poslovni račun firme.
Društvo samo odgovara za svoje obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, koja je odvojena od imovine svojih članova (vlasnika). Dakle, članovi ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima kada zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti.
Udeo člana u društvu je srazmeran vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu. Po osnovu ovog udela, član društva ima pravo da donosi odluke o poslovanju, da učestvuje u ostvarenoj dobiti ali i u likvidacionom ostatku društva po prestanku njegovog postojanja. Likvidacija je postupak kada društvo prestaje da postoji voljom vlasnika i taj postupak traje najmanje 120 dana. U postupku likvidacije se namiruju svi poverioci, uključujući i državu, pa je poslednji korak gašenja društva potvrda o izmirenim porezima.
Društvo samo odgovara za svoje obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, koja je odvojena od imovine svojih članova (vlasnika). Dakle, članovi ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima kada zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti.
Pošto ovde pravimo paralelu između preduzetnika i društva s ograničenom odgovornošću, kao oblika poslovanja, smatramo da je važno da istaknemo da ako u nekom trenutku želite da “izađete” iz posla, svoju firmu u ovom organizacionom obliku možete i da prodate, jer sva prava i obaveze ovo društvo nosi sa sobom.
Dakle, ako želite da razgraničite sopstvenu odgovornost za poslovni poduhvat koji preduzimate, izaberite društvo s ograničenom odgovornošću kao oblik organizovanja. Međutim, pre nego što započnete prelazak u DOO iz preduzetnika, morate da izmirite sve poreske obaveze koje ste imali kao preduzetnik.
Pre nego što započnete prelazak u DOO iz preduzetnika, morate da izmirite sve poreske obaveze koje ste imali kao preduzetnik.
Da biste sproveli prelazak u DOO iz preduzetnika potrebno je da donesete Odluku o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću koja u sebi može da sadrži i osnivački akt. Ovom odlukom izražavate volju da prestajete da obavljate delatnost kao preduzetnik i da nastavljate obavljanje te delatnosti u formi društva. Ukoliko registracionu prijavu kod Agencije za privredne registre vršite elektronskim putem, nije potrebno da Odluku o osnivanju overavate kod notara, ali je neophodno da pri tome posedujete elektronski potpis. Na osnovu ove Odluke vrši se brisanje preduzetnika iz registra APR-a i upisuje se osnivanje društva. Nakon što Agencija za privredne registre donese rešenje kojim usvaja Vašu prijavu, na redu je otvaranje poslovnog računa u banci.
Da biste sproveli prelazak u DOO iz preduzetnika potrebno je da donesete Odluku o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću koja u sebi može da sadrži i osnivački akt.
Najvažniji korak na ovom poslovnom putu jeste da odaberete stručnog saputnika koji će Vas sprovesti kroz sledeće zakonske procedure kao što su prijava stvarnog vlasnika društva i podnošenje akontacione poreske prijave poreza na dobit, a za koje ste u obavezi da ih izvršite u roku od 15 dana od dana osnivanja.
Ukoliko ste se odlučili za prelazak u DOO iz preduzetnika, učinite to najkasnije do 5.jula 2020.godine i iskoristite olakšice za zapošljavanje tako što ćete u svom društvu i da zasnujete radni odnos. Naš stručni tim je tu da Vas sprovede kroz celokupnu proceduru Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ukoliko ste se odlučili za prelazak u DOO iz preduzetnika, učinite to najkasnije do 5.jula 2020.godine i iskoristite olakšice za zapošljavanje tako što ćete u svom društvu i da zasnujete radni odnos.
Online besplatne konsultacije
Ako imate bilo kakve dileme u vezi otvaranja firme u formi društva s ograničenom odgovornošću (DOO), ako Vas interesuju poreske obaveze na tom poslovnom putu, ali i poreske olakšice koje Vam stoje na raspolaganju, i ako Vam trebaju saveti u vezi zapošljavanja radnika, pozivamo Vas da zakažete besplatnu konsultaciju, a mi smo sigurni da ćemo na osnovu dugogodišnjeg radnog iskustva naći najbolje rešenje za Vas.
Ostale vesti
Prava radnika u uslovima vanrednog stanja usled proglašene epidemije
u našoj zemlji
Dok ovih dana pomno čekamo konkretne mere Vlade za pomoć privredi u prevazilaženju otežanih uslova poslovanja usled proglašenog vanrednog stanja u našoj zemlji, možda stičemo pogrešan utisak da su u drugi plan stavljena prava radnika i da su oni ostavljeni na volju poslodavaca koji se svim silam bore da opstanu na tržištu, te pribegavaju radikalnim merama – otpuštanju zaposlenih. Povodom velikog broja pitanja koje smo dobili od zaposlenih u vezi njihovih prava iz radnog odnosa u narednom tekstu ćemo sumirati preporuke nadležnih organa i istaći neke zakonske odredbe.
Šta je to moratorijum i njegova primena u uslovima
vanrednog stanja
U skladu sa Naredbom o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 34/20), dozvole za kretanje u vremenu od 17h-05h (ograničenje kretanja u trenutku objave ovog teksta), (u daljem tekstu: dozvola) izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zahtevi za izdavanje ovih dozvola se podnose elektronskim putem Ministarstvu privrede koje će ih zatim prosleđivati Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zahtev (tabela) se može preuzeti sa sajta Ministarstva privrede i Privredne komore Srbije.